Шта видети у Сплиту?

Сплит је регион који долази после Макарске, а истовремено и истоимени град-метропола.

Знаменитости Сплита

• Диоклецијанова палата + стари град – време посете од 1 сата. ⭐⭐⭐⭐⭐
• Кеј Рива – време посете од 30 минута, постепено прелази у степенице ка парку Марјан. ⭐⭐⭐
• Park Šuma Marjan – парк, обична шумска површина. ⭐⭐
• Vrh Telegrin – овамо се може доћи степеницама са погледима од кеја Рива, а може се и доћи колима до тачке означене на мапи, па даље ипак пешке до врха. Пешке од паркинга око 20 минута у једном правцу. На мапи испод приказане су две пешачке руте успона. Од кеја кроз парк Марјан погледи на путу ће бити лепши, али је рута нешто дужа и треба се пењати уз многе степенице. ⭐⭐⭐⭐
• Klis Castle – поглед на Сплит. ⭐⭐

Саобраћајна петља у Сплиту није згодна, промашиш скретање и мораш да правиш обилазак по пола сата! Много једносмерног, нејасног саобраћаја, иако су улице довољно широке. Паркинг има и плаћеног и бесплатног, места свуда довољно.

Знаменитости самог града Сплита обилазе се логичним редоследом. Долазимо на паркинг на кеју Рива. Шетамо кејом, разгледамо стари град и, наравно, палату Диоклецијана. Даље се може пешке попети кроз парк Šuma Marjan до видиковца Vrh Telegrin. Успон је степеницама, прилично дуг, али зато са лепим погледима. Или можете као ми. До самог видиковца колима се не може, возе само редовни аутобуси. Али се може доћи што ближе и одатле пешке попети до врха. На кеју је паркинг плаћен, а у парку је хаотичан бесплатни. Затим идемо да погледамо тврђаву Клис.

Кеј Рива је пре фотогеничан него леп и питом... Није нам се баш допао. Овамо пристају и скеле.

Омиш, Трогир, Рогозница, Водице – обавезни за посету!

После Омиша до Сплита нема шта да се гледа. Омиш је описан у другом чланку о Хрватској. Сва насеља иду дуж аутомобилског пута. Мада местимично има планинарских стазица уз саму ивицу воде. Насеље више удаљено од пута је Подстрана.

После Сплита следи низ једнообразних насеља Kaštel Sućurac, Kaštel Kambelovac, Kaštel Stari, Kaštel Štafilić и тако даље.... Сва ова насеља Кастела могу се прећи колима дуж воде, готово свуда је пут спојен са шеталиштем. Местимично има остатака старих градова. Ниједно насеље нас није нарочито импресионирало. Дивуље је уопште полувојно насеље. Следећи је разглашени Трогир. У њега смо овог пута дошли да прошетамо, јер нам се прошли пут овде није допало. На крају се то и потврдило) Стари град је веома мали! Кеј је кратак... Закључак, за 40 минута смо га целог прошли. Прошли пут нам се веома допало насеље Рогозница. Рогозница је лепо шеталишно насеље. Да се целим шеталиштем прође у једном правцу потребна су 2,5 сата – не мање! Одлучили смо да детаљније погледамо и друга мала насеља, али авај...

Seget Vranjica – сеоски одмор)

Са једне стране насеља – право је хрватско село) Буџетне кућице по превисокој цени... Плажа уз пут – овде људи леже, а овде су паркирана и кола! Вечерње шеталиште је, благо речено, јадно. Објекти изгледају као брзе ужине, продавница овде не постоји. Са друге стране – контрастан камп. Обратите пажњу, камп је савремен! То је читав градић са одлично организованом инфраструктуром. Ту је чак и сопствено мини шеталиште, симпатично, иако веома мало. И плаже су прилично добре. Укратко, ако већ идете у Seget Vranjica, онда само у камп. У кампу има свега на избор: места за аутомобил, за шатор са струјом и водом. Постоји и посебан јавни чист! тоалет са тушевима и вешерница (самоуслужна перионица). Све је промишљено! Такође на територији има на избор и кућица сасвим различитог нивоа – од дрвених до шалеа и луксузних бунгалова.

Ознаке на мапи испод:

1. плаже и „шеталиште” насеља
2. плаже приватних вила, поред њих се може проћи уз саму ивицу воде после дела 1
3. плаже и шеталиште кампа
4. помало дивље шеталиште у правцу Трогира

Шетња свим деловима потрајаће најмање 1,5 сат у једном правцу.

Од Сегета Вранјице до Винишћа сва насеља су уз пут, нема шта да се гледа.

Vinišće – хрватско рибарско село!

Насеље Винишће изабрали смо као највеће, међу зеленим делом на мапи изнад који је у облику „сукњице”. Пут овамо води један једини, вожња је око 20 минута само њиме... У насељу постоји дугачко шеталиште (пешке у једном правцу 1–1,5 сат), али крајње неинтересантно. Шеташ као по селу! А купаш се поред зарђалих рибарских чамаца( Вода је заиста чиста, али хладна. А ветар је овде дувао скоро целе недеље. Уопште, ко воли миран, веома миран одмор, може овамо доћи. Путницима овде не вреди ни залазити. Сместити се може било где, лепих места и добрих плажа нема!

Тврђава Клис – још једна знаменитост Сплита

Са ње се отвара поглед на град. Не вреди улазити унутра и плаћати улаз. Погледи се могу видети и споља. Поглед не представља ништа надприродно) Специјално не саветујемо да идете... Са тврђаве смо угледали „живописно место” – „Врањиц”. Али у ствари се испоставило да је то индустријска четврт. Погледи су лепи само из даљине... Ни ово не вреди посећивати! Овим „полуострвцем” може се проћи у смеру супротном од казаљке на сату и погледати смеће и разни старо гвожђе унаоколо...

Похлепни Хрвати – њихов менталитет или однос према туристима?

У Хрватској смо били већ три пута и сваки пут смо се суочавали са односом Хрвата према новцу! Не може се рећи да је то сиромашна нација, али зашто су тако похлепни према новцу туриста. Осећај је такав – кад сте већ дошли код нас, платите данак...

• Цене закупа смештаја су превисоке и несразмерне развоју инфраструктуре у земљи. Овде је скуп сваки смештај, чак и у најудаљенијем насељу. Прецизирамо да је реч о обали и летњој сезони. За 4000 евра у сезони овде се може закупити гарсоњера од 20 квадрата, без икаквих посебних услова... Или за исти новац негде на сат вожње од обале... али већ са условима. Под условима, обратите пажњу, треба подразумевати – машину за веш, микроталасну, рерну... Зар су то посебни захтеви? Похлепа не познаје границе. И истовремено лењост. Јер Хрвати више воле да издају смештај само лети, а затим га или издају на целу годину, или затварају!!! У мају, да бисте нешто изнајмили, морате се потрудити – скоро нико не ради. Закључак, они желе да за лето зараде сав новац на свету, да се касније не би бавили издавањем смештаја.
• О тесној вези фармацеута и локалних лекара описано је у другом чланку. И овде је све под контролом – без папира си нико и ништа!!! А папир, тј. рецепт издат према речима пацијента – 10 евра.
• Посебно желим да истакнем плаћене улазе где год хоћете!!! У реду, то што Хрвати називају националним парковима, попут Плитвичких језера и Крка, али када узимају новац да направите фотографију са планине!!! Планину нису они изградили. Штавише, ту планину нису ни уредили! А мноштво тврђава за чији улаз узимају новац, а у ствари је унутра празно!!! Тражите симболичну накнаду, а не 75 куна за сваки „прдеж”. Неки паркови, попут Мљета, заслужују читав чланак беса, јер су то потрошени новац и време туриста!
• Па и кулминација – неколико случајева када смо се суочили са лукавством Хрвата при усељењу. Путујемо са псом и сваки смештај обавештавамо у тренутку резервације. Смештај бирамо обавезно уз коришћење филтера „кућни љубимци дозвољени”. И тако, један смештај је одговорио – у реду, за пса. Притом ни речи о додатној накнади. На дан доласка нудимо новац за боравак и шта чујемо у одговору? Усељавајте се, а сутра ћете платити... Сутрадан нам доносе рачун увећан за 70 евра за пса!!! То при суми од 500 евра за сам смештај, зар није превише за пса? Зашто се није могло обавестити приликом доласка да ће се боравак пса плаћати скоро као пуноправне људске јединке? Требало је сачекати да распакујемо торбе и да нам буде просто мрско да се селимо... Заиста веома непријатно! У другом смештају дошло је до пропуста при плаћању, опет око броја гостију. Пре доласка смо платили за троје људи, а при усељењу су нам изјавили да смо платили за двоје! Притом су тражили доплату од 75 евра при уплати од 1000 евра за 5 дана! Сви ови моменти не воде ка опуштању( Лукавство се испољава и у томе што на сајтовима попут Букинга власници постављају фотографије рађене по наруџби код професионалаца, а у ствари – час нема погледа на море, час нема терасе, час су суседи у истој кући или сами власници живе, или је поглед на другу кућу, или уопште поглед на гробље...