Олудениз: шта видети?

Олудениз: шта видети:

• Плажа Плава лагуна
• Ликијска стаза
• планина Бабадаг и покушај параглајдинга
• град Фетије
• Долина лептирова (село Фаралија, плажа Kelebekler Vadisi)
• плажа Капуташ
• древни градови Демре, Мира, Кекова
• Памукале

Олудениз је најлепше место у Турској од оних које смо посетили. Сви иду у регион Кемера и Анталије зато што је тамо боље развијена инфраструктура и цене у хотелима су ниже. Али ако желите лепу природу, онда треба да идете у регион Мармариса и Фетија. А ако бисмо били прецизнији, у места Турунч, Ичмелер и Олудениз, редом. У великим градовима нема природе за опуштање, а у набројаним местима је има напретек!

Савети за Олудениз

На мапи испод истакнуте су знаменитости региона, у оквиру пешачке доступности, или су означени правци за долазак:

А – аутобуска станица и почетак централне улице, преко које иде међуградски саобраћај, посебно ка Фетијеу. Аутобуска веза је прилично добро развијена. Из Олудениза до Фетија маршрутка вози сигурно на сваких 15 минута (око 10 лира по особи, 20 минута вожње). У Фетијеу можете стићи до аутобуске станице, а одатле већ куда год желите, на пример у Мармарис и слично. Истина, ми смо отишли у Мармарис (око 40 лира по особи) и није нам се свидело – 3 сата пута у једном смеру! И у Мармарис аутобус стиже такође на аутобуску станицу, потребан је прелаз на долмуш даље, било до шеталишта (споменик Ататурку) или још даље, на пример Ичмелер / Турунч. Маршрутком Олудениз – Фетије згодно је стићи до скретања за хотел Гарсија. Одатле пешке до почетка Ликијске стазе. Такође од плаже истим долмушем можете стићи до жичаре на планину Бабадаг (цена жичаре је 10 долара по особи у оба смера). Аутобуска станица у Турској зове се Отогар, а станица – Дурак.

Плава лагуна – то је тобоже плажа са „плавом заставом", а у ствари реклама за чисту воду и плићак за децу! Ако се до плаже иде путем, улаз колима, па чак и пешачки улаз, се плаћа. А ако једноставно пешке прођете по плажи, онда... улаз је бесплатан) На крају, овај лајфхек знају само локални одмарајући, сви који долазе из других градова – плаћају улаз! У ствари, плаже Белчекиз и Кумбурну су много боље од плаже Плава лагуна. Вода има небесну боју управо на плажама Белчекиз и Кумбурну! Све плаже су у пешачкој доступности. Шеталиште Олудениза је предвиђено за шетњу од око 40 минута од краја до краја.

Долина лептирова – још један „мамац" за туристе. До ње се може стићи чамцем или долмушем, све од исте тачке А. Маршрутка (за село Фаралија) вози једном на сат! Вожња траје око 30 минута (то није крајња станица). Узгред, овамо се може ићи и не из тачке А, може се сести у долмуш и на почетку стазице за Ликијски пут (на крају плаже Белчекиз, треба се мало попети степеницама до аутопута). Изгледа да долмуш вози ретко, али лајфхек је следећи – станица „долина лептирова", овде излазимо, правимо фотографије и негде након 20 минута (то је довољно за фотографије) иста та маршрутка се враћа и возимо се назад) Тамо нема шта више да се ради, а ако се задржите, чекаће се маршрутка још сат времена! Долмушем ћете долину моћи да погледате само одозго. Доле, многи пишу, да је спуштање веома тешко, а и нема зашто... Ако идете чамцем, моћи ћете да се одморите на плажи, али ћете морати да платите улаз. Плажа није ни по чему боља од обичне плаже Олудениза!

Знаменитости доступне из Олудениза – то су Памукале и древни градови Демре, Мира, Кекова. Оба путовања трају цео дан и боље је ићи управо на екскурзију. Памукале обавезно треба посетити! Демре, Мира, Кекова – лепо је, али је мало погледа и лепота, па је на крају уморно...

Плажа Капуташ – још један маркетиншки потез Турака за наивне туристе) Дотле је далеко. Ако изнајмите аутомобил, онда свакако можете да се провозате, погледи постоје) Током екскурзије на Демре, Миру, Кекову такође ће вас провести поред и показати. Али не вреди ићи долмушима, па чак ни таксијем!

На крају плаже Белчекиз налазе се двоја степеништа, једно горе ка аутопуту – од воде се не види баш добро, а друго се добро види са воде – бетонске степенице. Ако се по другима мало попнете, отвара се сјајан поглед на Олудениз. Ако се попнете по првима, долазимо на станицу у правцу Фаралије и на почетак „козје стазе", која ће вас извести на Ликијску стазу.

Испод на фотографијама приказана је боја воде у Олуденизу и Фетијеу. Фотографије су снимљене у исто време) У Фетијеу постоји дуго шеталиште. Најпопуларнији део је управо код пристаништа за чамце, ту су концентрисани кафићи. Али тамо је веома ветровито и тако изгледа увек, јер су сви кафићи са стране воде заштићени провидним тендама... Оне нису од сунца, већ управо од ветра)

Испод на мапи означена су места станица локалних долмуша (Олудениз – Фетије) и међуградских аутобуса (аутобуска станица). Стрелицама је означен главни шетни део шеталишта у Фетијеу. Ако идете даље удесно од овог дела, неће бити ничег новог и занимљивог. У региону пристаништа постоје чак и некакве историјске рушевине тврђава за љубитеље историје.

Планина Бабадаг – колевка параглајдинга

У преводу Бабадаг значи Отац-планина. Параглајдинг је турски назив за падобранско једрење) Управо због тога овамо долазе људи из целог света. Лет изнад залива Олудениза, шта може бити боље?! Параглајдинг се сматра ризичним занимањем, али не више него скок падобраном) За параглајдинг није потребна никаква припрема, јер лет протиче у тандему са инструктором. Сви инструктори су локални Турци. Цена на улицама града је 80 долара, у хотелу код водича кошта 100 долара. То је без фотографија! Сами правити фотографије вам неће дозволити! Фотографисаће вас ваш тандем пилот током целог лета. Али потом ће за то тражити пара... Дакле, од водича те фотографије коштају 40 долара, а момци са улице траже 20 долара! Па ви одлучите где ћете узети лет... Покупе вас код плаже и возе на Бабадаг око 40 минута. Одатле је полетање. Слетање се обавља на самој плажи. На Бабадаг се може доћи и жичаром. Жичара је постављена тако да до ње треба стићи долмушем који иде ка Фетијеу, од плаже (станица А на мапи). Вожња траје око 5 минута. Такође на Бабадаг се може доћи пешке, пратећи Ликијску стазу (то свакако није ни близак ни брз пут). Ако волите хајкинг, онда идите пешке наравно, погледа ће бити. Ако је циљ управо погледи, онда је боље или параглајдинг, или пешке од хотела Гарсија доћи до почетка Ликијске стазе и проћи још 2–3 км. То је сасвим довољно да се виде најбољи погледи на Олудениз и направе панорамске фотографије!

Параглајдинг се може препоручити од малих до великих! Страшне су само прве секунде, када вам кажу да трчите у понор) Али то је сасвим кратко! Више неће бити никаквог нелагодног осећаја, осим јаког ветра око 30 минута) Треба се топло обући! Не гледајте што ће доле пржити сунце, на планини је већ свеже, а у лету ће бити веома хладно! Испод, на фотографији, налази се платформа по којој треба да претрчите пар метара да би се падобран отворио.

Древни градови Демре, Мира, Кекова – екскурзија у антику

Црква Светог Николе Чудотворца у Демреу – напуштена древна археолошка налазишта са празним саркофагом

Најбоље је ићи управо из региона Фетије / Олудениз, ближе је, за разлику од Мармариса. Овамо се може ићи и из региона Кемера. На мапи испод означен је положај древног града Мира (савремени назив Демре) и острва Кекова са његовим потопљеним градовима. Што се тиче времена, екскурзија траје цео дан. Али у ствари, највише времена ће се потрошити на пут... Прва станица за разгледање знаменитости биће црква Светог Николе Чудотворца – архиепископа Миро-ликијског! Да, управо легендарног Светог Николе Угодника, он је овде живео и служио људима вером и правдом, чинио своја чуда! Вернике чекају помешана осећања) Одвешће вас у продавницу икона!!! Причаће какве су оне рукотворне и чудотворне... Све ће то изгледати као сувенирница( Даље, сама црква је археолошко налазиште које је очигледно запуштено и никоме не треба! Главно је да су овде поставили рампу и наплаћују улаз (око 40 лира). Унутра се налази саркофаг у којем су чуване мошти Светог Николе Чудотворца и одакле су оне украдене. Људи су се раније бар прислањали уз саркофаг, али су Турци и њега затворили стаклом) У Турској је остао мали проценат моштију Светог Николе, али су их предали музеју!!! Главни део моштију је украден и пренет у Италију (Бари и Венеција) не без разлога. У италијанском граду Бари изграђен је читав храм и оне се чувају, при чему верницима дају да се прислоне уз мошти после службе. У Турској се пак према остацима мртвих односе другачије, као и према иконама – за њихову веру оне ништа не значе. Зато је црква Светог Николе Чудотворца у Демреу још један турски маркетинг за „наивне". Духовности овде нема.

Ликијске гробнице у стенама и амфитеатар – знаменитост у Демреу

Од цркве Светог Николе Угодника треба возити до 10 минута. Улаз се такође плаћа. На фотографији испод све је стало, више нема шта да се гледа) Али упркос томе, вреди свратити овамо. Ликијске гробнице у стенама и амфитеатар прилично су добро очувани и занимљиво их је разгледати.

Потопљено острво Кекова и град Симена који тоне – лепота природе и снага стихије – ово вреди видети

На острво Кекова забрањено је искрцавање. До њега се може допловити чамцем, у оквиру програма екскурзије то се и догађа. Са палубе ће се моћи видети остаци древних насеља, укључујући потопљени мол. Древни град Симена који тоне је делујући град који тоне под воду. Према речима водича, цена ноћења тамо креће од 200–300 долара. За шта, питам се) Ако се тамо сместите, нема где ни корак да се ступи) На фотографији изгледа лепо, али се уопште не жели настанити тамо...

Ликијска стаза – дуга око 450 км, али најживописнији део је управо изнад места Олудениз

Ко воли походе, Ликијска стаза је за вас! Ми ћемо овде описати управо хајкинг од неколико сати са циљем разгледања Олудениза са видиковца. Почетак целе Ликијске стазе налази се управо у Олуденизу, тачније у месту Овачик. Са аутопута се одлично види путоказ за хотел Гарсија (Garcia Resort & Spa - Ultra All Inclusive). Ако пођете за њим, долазимо до следећег путоказа за Lician Way. Од тог путоказа је још око 1,5–2 км макадамски пут, потпуно погодан за аутомобиле. Након тих 1,5–2 км налази се видиковац са којег се отвара најбољи поглед на Олудениз! Тако се овамо може чак и доћи колима, ако нема жеље за пешачењем) Од овог видиковца налево је путоказ за Babadag, доле – за Олудениз, а назад – за Овачик. По жељи можете прошетати још неколико километара ка планини Бабадаг, али ће погледи бити исти, само ће се висина мењати, тачније постајаће већа)

Ето путоказа доле за Олудениз – то је весела стаза! Искрено, никоме не бисмо саветовали да њоме иде!!! Ми смо се њоме управо пењали до Ликијске стазе од краја плаже Белчекиз у Олуденизу. Успут смо срели људе који су прешли пола и вратили се назад, јер су дошли до стеновитог дела, којем је испод на фотографијама и видеу посвећено много пажње) Цела та козја стаза иде по „зеленим тачкама" – ознакама на камењу. Цео успон је монотон и сасвим подношљив, упркос ситном растреситом камењу, које једноставно клизи под ногама... А стеновити део на средини пута – то је нешто) Може се прећи – проверили смо, али рећи да је мирно – не))) Руке су биле знојне, добро је што ноге нису дрхтале) Тај део је наравно више намењен пењачима, тамо је чак и вијак завијен у камен, за осигурање. Другим речима, да ли ићи овом стазом или не, одлучујете само ви.