Албанија – шта погледати

Албанија – шта погледати

Путовање по Албанији аутомобилом – азурно плаветнило мора и планинске долине чекају вас. Да ли је Албанија туристичка земља? Туроператори из Украјине не возе у Албанију, чартер летова је мало. Слична је ситуација и са Црном Гором и Хрватском. У Црну Гору је, истини за вољу, чартера више. Зато смо одлучили да Албанију погледамо током путовања аутомобилом по Балканском полуострву.

На интернету има много утисака у којима пише да у Албанији нема шта да се ради без јасне руте и да се уопште нема шта видети. Лично мишљење – такав суд није тачан. Јер свака земља је јединствена. Када путујете из Украјине по рути Украјина – Молдавија – Румунија – Грчка – Албанија – Црна Гора – Хрватска – Мађарска – Украјина, врло се добро види – земље раздваја само граница, а све се мења веома контрастно. Али сада говоримо управо о Албанији (август 2018).

Природа Албаније – спој ниских планина, брежуљака и азурне воде

У природи планине могу бити стеновите, па по њима не можете да шетате, или проходне, са живописним стазама. Мора су негде тамна и мутна, а негде азурна и светлуцају на сунцу. Чистоћа природе у свакој земљи, наравно, зависи од менталитета њених становника. Ако говоримо уопштено, Албанија је по природним знаменитостима, а узгред и по свему осталом, погодна за једнократну посету. Подразумева се путовање аутомобилом, јер у једном селу / граду уопште нема шта да се ради дуже од пар дана. Лепих планина за шетњу нема, нарочитих видика је мало. Чистоћа мора се мења по деоницама. Идеална азурна боја – Ксамил, Лукова, сама прљавштина – Драч.

Људи у Албанији (што је најзанимљивије, и туристи такође) одликују се контрастном нарави – од насмејаних и услужних до оштрих и емотивних.

Број људи у земљи није од мањег значаја. Није баш пријатно када су на путевима гужве, а све плаже и знаменитости пуне људи као у недељу на пијаци. Албанија у августу је управо тај „Пазар уочи празника“. Људи и аутомобила је колосалан број. Плаже су дупке пуне. Паркинг на „правим“ местима је отежан. Вреди напоменути и да је одмор на плажи у Албанији специфичан. Морате да се смештате далеко од плажа и да се сваки пут до њих возите аутомобилом. Поред воде често једноставно нема стамбених блокова.

Одмаралишта Албаније

Ксамил – најбоље одмаралиште у Албанији, са малим двоспратним вилама

До плаже је из било ког места пешке око 10–15 минута. Или сви иду аутомобилом. На плажама је прилично прљаво. Не говорим о води, вода је без замерки – чиста и прозирна. Веома смрде контејнери који стоје дуж пута, право на самим плажама.

У земљи се углавном срећу аутомобили са албанским и италијанским таблицама. И једних и других има заиста много. Да бисте разгледали околину, мораћете да прођете кроз град Саранду, а за то је потребно најмање два сата, управо због гужви.

Савет за регион Ксамил – Саранда: знаменитости Саранде разгледајте један дан, ако се сместите у њој. Занимљиво је прошетати вечерњим шеталиштем. У Ксамилу можете да се сместите на неколико дана. Зависи од тога колико дана желите да проведете на плажи. Уопште, 2 дана су довољна за сам Ксамил и древни град Бутринт.

Бутринт – преувеличано хваљени древни град / национални парк Албаније

Шеталишта на обали у Ксамилу, као таквог, нема, главна улица иде уз аутопут. Да се све разгледа довољно је пар сати лаганом шетњом. На 10 минута вожње у правцу Грчке налази се древни град / национални парк Бутринт. Најбоље га је посетити после 17:00, када више није вруће. Није велик – реално време за посету је сат времена. Ако се задовољство развуче – 2 сата. Може се посетити, лепе су древне рушевине, али не очекујте ништа посебно. Мапа Бутринта је на крају већа од њега самог. А ако се узме у обзир да је улаз плаћен. У Грчкој има нешто слично – то су рушевине Аристотеловог града, али веће по димензијама и бесплатне.

Саранда – албанско шеталиште, више личи на одески Привоз у Украјини

Плаже саме Саранде не заслужују вашу пажњу. У центру Саранде су лука / царинска граница, скела – не очекујте чистоћу плажа. Мада су још увек изненађујуће чисте. Посебно је интересантна шетница на обали. Увече, када спарина спадне, засветле светла и сви изађу на шеталиште. Али и ту постоји своја специфичност – удобност и лагану шетњу нећете добити. Можете видети „турски пазар“, „кошницу“, „метро у шпицу“ – назовите како хоћете. Број шетача је такав да и лагана шетња подразумева редовно гурање лактовима. Ово вреди видети, али не пада на памет да се понови. На шеталишту нема никаквих посебних забава, ни за децу, ни за одрасле. Свуда се продаје само сладолед. И мноштво кафића, наравно.

Према нашој рути обишли смо Ксамил и Саранду, а затим отишли у град Гирокастру. То је једно од неколико места која се нарочито издвајају у Албанији.

Савет за регион Гирокастра: знаменитости се могу разгледати за 1 дан, али је боље преноћити управо у старом граду. Можете се сместити чак и поред саме тврђаве.

Град Гирокастра познат је по истоименом старом граду-тврђави

Улаз у тврђаву се плаћа (200 лека = 50 грн./особи). Са тврђаве се пружа леп поглед на планинску долину. Шетња по тврђави траје око 1–2 сата.

Затим се можете спустити на улицу на којој се налази „Стари пазар“. Не мешајте га са истоименим хотелом. Тај пијац је веома мали и у суштини нема шта да се купи, али су уличице симпатичне и пријатне. Укупно, цела шетња по Гирокастри траје око 3 сата.

Гирокастру можете погледати и успут. Али пут из Саранде серпентинама, плус шетња по сунцу по територији тврђаве – на крају се осети умор. Зато је боље сместити се у старом граду и дочекати залазак сунца на балкону, уз поглед на планине и укусну вечеру. Посебну пажњу вреди посветити локалним путевима у граду – њихов нагиб и клизавост камена могу натерати на зној возаче који нису из тог краја.

Природни извор „Плаво око“ – лепота коју желе да виде хиљаде људи

Ујутру је наш пут водио у насеље Борш. Успут је још једна знаменитост Албаније – природни извор „Плаво око“. Утисци са посете су помешани. Улаз пре моста до њега се плаћа (200 лека = 50 грн./аутомобилу). Ушли смо око 11 ујутру, гужви још није било. Дошли смо до места где је почела гужва и пешке отишли – стотињак метара. Назад смо кренули негде после 30–40 минута и возили / стајали у колони око 40 минута! Сам извор је неоспорно леп – азурна ледена вода избија из недра земље. Али број људи и аутомобила „своди на нулу“ сво уживање у природи. Пожелите да што пре одете одатле. Варијанта да оставите ауто на улазу и пређете 1 км пешке није варијанта – сунце пржи веома јако и нема хлада. Возити се / стајати у колони такође је мало задовољство.

Савет за знаменитост „Плаво око“: у летњој сезони не вреди ићи специјално због ове знаменитости, само ако вам пут пролази кроз Гирокастру.

Савет за регион Борш – Химара – Дерми: за смештај и одмор боље одговара Дерми него Борш. Химара је нешто средње по угодности и лепоти.

Лукова – Борш – Химара – Дерми – главна одмаралишта Албаније

Пре насеља Борш налази се насеље Лукова. Налази се на врху планина, а његова плажа је на 20 минута вожње низ серпентину, куда људи иду сваки дан. Ми смо били у пролазу, али је плажа сјајна, без замерки. Људи су равномерно распоређени, паркинга је, као и увек, мало, али га има довољно. Вода је пак дивна – најбоље место које смо видели у Албанији.

Борш је већ насеље на морској обали, са дугом плажно-шеталишном обалом. Све би било у реду, али плаже нису опремљене, вода је чиста, али не „светлуца“ као у Лукови. А и град некако не пружа удобност. Укратко, један дан за одмор и шетњу, и идемо даље.

Логара – најлепши планински видици у Албанији

Следећа тачка одмора био је град Валона, преко места Химара, Дерми и планинског превоја Логара. У оба места смо залазили и допала су нам се више него Борш. Успут нас је ухватила киша, па нарочито ефектних фотографија нема. Логара је као место за ноћење у шуми ничим посебна. Али видици и сам пут су веома ефектни.

Валона – велики град Албаније, не нарочито одмаралишни

Од превоја до Валоне иду места ничим посебна. А и сам град Валона, како се показало, не импресионира лепотама. Обала је велика, прошли смо целом дужином без заустављања. Било је ветровито и непријатно. Обала није плажна ни шеталишна, већ лучка. Имали смо резервисан смештај, али у суштини смо могли одмах да идемо даље.

Савет за путеве: крећите се главним, по могућству већим путевима, широм земље. Нарочито се то односи на пут за Берат. Близу самог града пут подсећа на старо закрпљено ћебе.

Град Берат – „град хиљаду прозора“ – бисер Албаније

Још једна знаменитост Албаније која заслужује вашу пажњу. Вредан је, наравно, опет стари град и тврђава, али су овде то различити објекти и налазе се на различитим странама реке, повезани шеталачким пешачким мостом. Берат свакако треба посетити са ноћењем, да бисте све видели и прошетали.

Савет за град Берат: сместити се на територији саме тврђаве. Време посете граду је најмање један дан са ноћењем.

Стари град Берат је тврђава која је настањена и дан-данас. Ми смо се сместили у кући / продавници сувенира у центру тврђаве. Скоро све куће су стамбене и издају се. Улазак у тврђаву је веома специфичан. Почиње из новог града, пут – серпентина средњег квалитета – води ка тврђави. Горе се улази право у тврђаву, кроз уска централна врата! Споља изгледа да је тамо све пешачко и шеталишно, људи се невољно склањају када виде аутомобил. Али другог пута у суштини нема. Унутар тврђаве је веома симпатично, пријатно. Улице су уске и лепе, поплочане калдрмом.

Тврђава се налази на брду. Поглед се пружа на цео град Берат са различитих страна. Увече се пале светиљке и уличице постају као из бајке. Узгред, увече, пре мрака (да бисте проучили пут назад), можете сићи у град и прошетати пешачком улицом у центру новог града. У суштини, одмор у овом граду вреди посете Албанији у целини!

После Берата наш пут је водио у Драч. Драч се налази близу главног града Албаније – Тиране.

Драч – као у песми „баре и блато на путевима“

У Драч смо стигли у суботу у августу. На крају, било због тога или је тамо увек тако, број људи је једноставно превршио сваку меру. Плаже су уске, прљаве, препуне. Улаз у воду до колена је вероватно 30 метара... Паркирање је отежано, треба око 20 минута да кружите да бисте се паркирали на жељеном месту. Свуда су гужве и нервозни возачи. Град је луком подељен на два дела, са једне стране су плаже. Са друге – шеталишни део уз воду и мало плажа. Али како све то изгледа!!! После пар сати вожње / шетње по граду донета је одлука да одемо не само из града, већ уопште из земље. Иако је у плановима била посета још два градова у унутрашњости.

Тако смо одлучили да наставимо руту даље, али већ у Црну Гору. (наставља се)

Албанија аутомобилом

Путеви и култура вожње у Албанији – очигледно нису „јака страна“ земље

Наравно, квалитет путева је од примарног значаја, али под тим се не подразумева само да ли на путевима има рупа. Удобном кретању по земљи доприносе постојање аутопутева и пројектовање путева у целини – колико је саобраћајних трака, колико су заокрети благи и тако даље. Правила и култура вожње домаћих једнако су важни као и квалитет путева.

Што се тиче путева Албаније – као да постоје и без рупа. Али... Аутопут постоји само у околини Тиране, али га је толико мало, а култура вожње локалних Албанаца и Италијана оставља много да се пожели. Шта је показивач смера и чему служи, као да једноставно не знају. Домаћи скрећу куд хоће и када хоће. У Украјини пажњу одузимају рупе на путевима, у Албанији – самовољна вожња. На путевима, укључујући и магистрале, аутомобил може да стане на било ком месту, не укључујући при том показивач смера. Као резултат, гужва се често јавља одједном, јер они позади не схвате у чему је ствар. При уласку у било који град, центар или чак обичан кружни ток – колона дуга километрима. Дуж те колоне стоје патроле, али само да некако контролишу ситуацију. У земљи сви паркирају где хоће, могу чак и на кружном току у центру града, право на коловозу. Када се на путу створи гужва, домаћи и Италијани безобзирно излазе на резервну и супротну траку, чиме често отежавају кретање. У поређењу са аутопутем у Хрватској, када је било гужви на аутопуту, у Хрватској ниједан аутомобил није изашао на потпуно слободну резервну траку. Чини се да Албанија није велика, али је брзо није могуће прећи, чак и ако желите. Када смо из Албаније прешли у Црну Гору, лакше се дисало.

Намирнице у Албанији – углавном made in Italy

Исхрана и куповина (доступност намирница, цене), смештај, тачније цена смештаја – занимљиве су компоненте одмора. Исхрана на путовању аутомобилом од куће у принципу није проблем. Понели смо мултикукер, што је решило проблем припреме хране. Требало је понети и електрично кувало за воду, јер се показало да кување воде у мултикукеру није баш згодно. Јеловник је био отприлике овакав: доручак – овсена каша са сувим воћем, ручак – каша са месом и смрзнутим поврћем, вечера – кувана јаја и сендвичи са сиром. Све припреме су вршене искључиво у мултикукеру. Каше смо понели од куће – овсене пахуљице омиљене марке и углавном хељду, понекад пиринач и тестенину. На лицу места куповали смо јаја и пилетину – ништа посебно. Посебну пажњу заслужују италијански сиреви марке Grana Padano и Parmigiano Reggiano. Невероватног су укуса. Добро се транспортују по пола дана без фрижидера. Узгред, у продавницама има много производа са ознаком Произведено у Италији, што је такође прилично добро по квалитету. Чај је прави проблем у земљи. Има само разних мешавина трава, цветова и корења. А свуда млеко, чак и за доручак у хотелима служе млеко уместо кафе и чаја. Ни зеленог ни црног чаја, чак ни у кесицама, не можете наћи! Воће, тачније смокве – јефтине су (30–50 грн./кг), расту тако да није тешко да сами уберете 1–2 кг. У Црној Гори смокве су такође јефтине и одабране, чак и више него у Албанији, а у Хрватској су ситне и скупе, у исто време до 150 грн. за кг.

Узгред, по свим путевима Албаније слободно шетају овце, коњи, овнови, краве, магарци, у стадима и у великом броју.

Цене смештаја у Албанији – јефтино

Што се тиче смештаја, овде треба проценити одговара ли ниво цени коју траже домаћи. Ако поредимо цене Албанија – Хрватска, то ће бити 30 – 60 евра, редом. Да, Албанија као да није скупа, али 30 евра = 1000 грн. за Украјину није мало. При томе је животни стандард у Албанији средњи, видика је мало, плаже и одмор су специфични, и собе нису ништа посебно... Па ћете на крају изабрати скупу, али лепу Хрватску са високим сервисом, али о томе посебно. А ако поредимо Албанију и Црну Гору, цене су могло би се рећи сличне (изузетак су Котор, Свети Стефан – скупи сами по себи), а сервис, видици и плаже су свакако бољи у Црној Гори.

Тако испада да Албанија као земља заслужује да је посетите као одмаралиште, али једном сасвим довољно. Тачније 8 дана, колико смо ми имали. Мада се уз велику жељу може посетити још који град. Дуже од 2 недеље у Албанији заиста нема шта да се ради.

Остало вам је питање да ли ићи у Албанију? Одговор – Да, наравно! Земља ће у вама сигурно изазвати утиске и емоције, али вероватно помешане као код нас. Најбоље је посетити Албанију на рути Грчка – Албанија – Црна Гора.