Западна Украјина: шта видети?

Ако размишљате шта видети у Украјини уопште, слободно почните од знаменитости западне Украјине:

• Хмељницка област - Камјанец-Подилски (тврђава) и Подилски Товтри (Смотрички кањон, Бакота, Демшин) ⭐⭐⭐⭐⭐
• Черновачка област - тврђава Хотин ⭐⭐⭐
• Тернопољска област - Дњестарски кањон (с. Залишчики), Џурински водопад (с. Ниркив) ⭐⭐
• Ивано-Франкивска област - гора Маковица (Јаремче, забава - вожња квадовима), Довбушеве стене (код с. Бубниште), Буковел (забава - жичара бр. 2 и родељбан, зими - вожња моторним санкама) ⭐⭐⭐⭐⭐
• Закарпатска област - језеро Синевир ⭐⭐⭐⭐⭐
• Лавовска област - тврђава Тустањ, стари град Лавов ⭐

Камјанец-Подилски је једна од најбољих знаменитости Украјине

Шта видети у Камјанец-Подилском (Хмељницка област) и околини:

• сам град са својим уличицама, европским кућама и зеленим парковима
• Камјанец-Подилска тврђава - Стари замак
• Смотрички кањон (са моста „Кошута у трку“ / „Кошута у трку“ / „Брза кошута“ и у околини Новопланивског моста)
• Бакота - потопљено село, један од најпопуларнијих објеката Подилских Товтри.
• Подилски Товтри - то је национални парк, право чудо Украјине. То није једно конкретно место, већ неколико разбацаних лепих места на територији Хмељницке области. Укупно их има више од 10, али су најзначајнији Бакота, Смотрички кањон, Китајгородски изданци, село Демшин. Више о свему можете прочитати на званичном сајту Подилских Товтри. Само једна чудна особеност - у јулу 2021. места је било око 15, на списку су били и водопади, а сада када пишем преглед - август 2021. - места је већ 11) Изгледа да не могу да одлуче шта је лепо, а шта није баш)) Да бисте сада стигли до сваког места, треба се наоружати стрпљењем - брзина кретања ће бити веоооома мала! Ми смо за цео дан, од 9 до 21 часа, посетили само Бакоту, Смотрички кањон (две локације), Китајгородске изданке, село Демшин.
• Тврђава Хотин (у истоименом граду, али већ у Черновачкој области).

Камјанец-Подилски треба да посети свако! Ми смо дошли на 1 дан, а остали 4! Овде има где да се прошета и шта да се види. Осим тога, овде влада нека умирујућа атмосфера која расположи за романтику) Град и околина допашће се и одраслима и деци! Било би дивно када би овамо школе водиле екскурзије, о томе се у детињству могло само сањати! Шетња територијом тврђаве Старог замка право је уживање! Какви су тек погледи у околини...

Путеви између градова су добри, местимично идеални. Али да бисте видели знаменитости западне Украјине, мораћете да се возите по сеоским „путевима“. То се односи и на Подилске Товтре - лепота неописива, али путева нема, постоји само правац одређен рупама у коловозу! Испод је све редом)

Камјанец-Подилски - за праву пешачку шетњу биће потребан цео дан. Рута шетње по граду је згодна по томе што нема делова који се понављају. Може се и делити на етапе. Цела кружна рута траје најмање 4 сата брзим шетачким кораком) За обилазак знаменитости Камјанец-Подилског издвајамо од пола дана до цео дан, зависиће од тога да ли улазите у тврђаву, да ли волите музеје, да ли ћете се пењати на сваки бастион и сл.

Испод на мапи приказана је наша рута од полазне тачке „Смештај“. Настанили смо се управо у кањону и веома нам се допало. Тамо је приватни сектор са паркингом у дворишту. Руту почињемо одатле, крећемо се дном кањона до Пољске браме, одатле до видиковца (поглед на Стари замак - тврђаву Камјанец-Подилског), затим пролазимо кроз централну улицу и трг са Већницом. Успут посебних погледа нема, али је шетња на овом делу пријатна) Даље постаје занимљивије, јер од Музеја минијатура и Јерменског бастиона почиње Замковски мост са погледом на саму лепотицу тврђаву. Са моста су дивни погледи на исти онај Смотрички кањон. Сама тврђава ради до 17 часова. Ми унутра нисмо улазили. Обишли смо тврђаву са задње стране и попели се на брежуљке иза тврђаве - „Нови замак“, одатле се отвара још један од најлепших погледа на град. Овде увече парови романтично дочекују залазак сунца) Затим обилазимо тврђаву позади и налазимо се са стране, са дивним погледом на приватни сектор у Смотричком кањону. Око тврђаве се стазом може проћи у круг! Даље, са стране тврђаве постоји силазак у кањон (рута на првој мапи), или се враћамо на Замковски мост и низ степенице силазимо с њега у кањон. Затим можемо прошетати мостићем и попети се горе кроз приватни сектор (рута иста као на првој мапи, разлика је само у месту силаска). Или можемо проћи Замковски мост и скренути ка Руској капији (на другој мапи, где је део пута приказан изблиза). Проћи овом страном до мостића преко кањона. Затим се попети уз степенице и наћи се поред цркве Пресвете Богородице. Одатле стазом кроз Дендропарк и парк Шевченко стићи до Новопланивског моста. Одатле пут води право у центар, поново до Већнице на тргу. Тако добијамо кружну руту у којој се ништа не понавља) Стаза кроз Дендропарк је, наравно, помало суморна и досадна, нема никаквих погледа, али зато има природе и много зеленила) Ова шетња је очигледно за љубитеље хајкинга. Главна особеност је да је цео кањон реке Смотрич пун мостића и стаза. Са Замковског моста може се сићи на обе стране и свуда ћете моћи да прошетате) Стари замак свакако треба видети пре подне, да бисте направили лепе фотографије баш архитектуре, и при заласку сунца, да бисте уживали у дивном заласку на позадини тврђаве! Тврђава је сачувана у идеалном стању - право је чудо, нешто слично можете видети још у Билхород-Дњистровском, „Аккерманска тврђава“!

Подилски Товтри - природне лепоте Украјине

Смотрички кањон - кланац дуж корита реке Смотрич (притока Дњестра)

Простире се на територији целог града Камјанец-Подилски. Кањон директно обилази град и постоје две лепе локације које свакако вреди посетити. Спада у знаменитости „Подилски Товтри“.

• Новопланивски мост - поред моста постоји бесплатан паркинг, али је боље доћи рано, да вас сунце не омета да направите јарке фотографије и да би било паркинг места) Поред су и два шеталишна парка. Ово место је посебно занимљиво по томе што се може сићи доле у кањон. Пут одоздо се види са врха, преко реке је весео мостић који се њише) С једног краја моста пут надоле је у виду степеница, са другог - стаза кроз приватни сектор. Време посете од 30 минута.
• Мост „Кошута у трку“ - фотографије овде испадају лепе, али нема посебно шта да се ради. Овамо можете свратити на путу ка Хотину. Пред мостом постоји бесплатан паркинг поред неке зграде која није у употреби.

Хотин - тврђава у истоименом граду

Сачувана је веома добро и свакако вреди и овамо доћи. Истина, време посете је око 1,5 сат и више овде нема шта да се ради... На мапи испод већ је означен план терена. Паркинг се плаћа, око 20 грн. Затим пешке стазом идемо до тврђаве. Одмах поред саме тврђаве можете скренути улево и попети се на брдо - подручје објеката 15 и 13. Управо одатле се отвара најлепши поглед на тврђаву.

Још једна знаменитост Украјине из рубрике старе тврђаве, као и Аккерманска у Билхород-Дњистровском. Узгред, Хотин је згодно погледати када путујемо дубље у западну Украјину, тачније у село Залишчики.

Залишчики - лепота Дњестарског кањона!

Залишчики су село у Тернопољској области. Управо на само село отвара се диван поглед. У видном пољу су Дњестарски кањон и приватни сектор! Место је веома фотогенично, али не више од тога. Време посете 15 минута... Овде није пријатно због ветра, па чак ни јести уз поглед није баш угодно. По црвеним стрелицама - паркинг директно у приватном сектору, где ће се наћи места. Али туриста није много, па ћете место наћи). Треба пешачити пар метара. Или се може ићи по жутим стрелицама и стати одмах поред литице. Али најлепши поглед отвара се са видиковца по црвеним стрелицама.

Џурински водопад (Ниркив) - водопад равничарског краја лепши од неких у планинама западне Украјине

Налази се у Тернопољској области код села Ниркив. До њега смо кренули одмах из Залишчика. Ту успут се налази и Червоноградски замак. На почетку спуста до водопада стоји рампа и наплаћују улаз око 50 грн./особи. За шта, питамо се?! Пут надоле је око 5 км, то је нешто невероватно - мешавина растресите шљунчане подлоге и древне даске за прање веша) Спуст ће бити дуг) До водопада се може допрети све до подножја! Али 95% људи паркира аутомобил знатно више и иде пешке, мада се доле лако стиже чак и седаном. До замка нисмо ни кренули - рушевине и ништа више... Водопад је, искрено, лепо) Али да ли вреди долазити специјално? Пре не, него да... Мада овамо долазе чак и екскурзиони аутобуси! Истина, њих доле не пуштају и људи тих 5 км уопште иду пешке доле, а затим им следи и пењање горе... Лети, у јулу, то је право уживање по врућини и узбрдо... Поред самог водопада нема посебно шта да се ради. Време посете око 1 сат, али то је због спуста и успона локалним путем. Затим одмах идемо у Јаремче, где ће бити следећих неколико ноћења.

Од Ивано-Франкивска почиње срце западне Украјине.

Западна Украјина - шта треба имати у виду током путовања

• обавезно понесите не само кишобран, већ и, што је актуелније, кабаницу! Били смо у јулу 2021. - у Јаремчу су 3 дана била облачна и повремено је падала јака киша!
• Обућа свакако не треба да буде свечана, већ погодна за прашину, блато и камење... Ако немате професионалну обућу за путовања, боље је понети резервну обућу) Успут, гумене чизме ће добро доћи... свуда је блато, права густа каша!
• чак и ако у западну Украјину идете лети (као ми у јулу), ипак понесите топлу одећу, укључујући и јесењу јакну.
• Аутомобилом се практично свуда може доћи до самих знаменитости. Боље је, наравно, ако је то џип или бар кросовер, седан са ниским ходом сигурно неће свуда проћи!
• Смештаја има свуда. Може се ићи чак и без резервације преко Booking-а. Треба обратити пажњу на постојање садржаја у соби (када / тоалет) и на присуство клима-уређаја, који је, узгред, важнији за грејање него за хлађење просторије... Или се може изабрати смештај са грејањем! У Јаремчу смо укључивали грејање у соби, јер је напољу било 15 степени!

Јаремче - права западна Украјина у свој својој лепоти

Јаремче је бисер Ивано-Франкивске области. Овамо вреди доћи обавезно и зими и лети. Рута шетњи и начин проведеног времена лако могу бити слични у било које доба године. Обавезно треба проћи аутомобилом од Јаремча до Буковела (Пољаница), преко Микуличина и Татарова. Дуж целог пута погледи су право европски) До Ворохте нема нарочитог смисла ићи ради „псеудомоста Харија Потера“. Ми смо ипак отишли до моста, али ништа ново и занимљиво нисмо видели, зато препорука је да истражите Јаремче и Буковел. Сместити се можете и тамо и тамо. Просечна цена за ноћ адекватног смештаја са садржајима је од 1000 грн. Ми смо грејање и/или клима-уређај стављали у приоритет, као и купатило у соби - отуда и такве цене. Обичне собе без садржаја могу се наћи и по 300-500 грн.

Шта видети у Јаремчу?

• стаза Довбуша ⭐⭐⭐
• гора Маковица (наставак стазе Довбуша, ако се иде пешке), а управо овамо вреди доћи на квадовима! ⭐⭐⭐⭐⭐
• пијаца сувенира (поред је водопад Пробиј) ⭐
• водопади у месту и околини, а то су Пробиј, Девојачке сузе, а у другом месту - Женецки Гук ⭐
• локални ресторан украјинске кухиње, на пример „Ведмежа гора“ (поред је стаза до водопада Девојачке сузе) ⭐
• стена Слон ⭐⭐
• гора Хомјак

Рута за шетњу по Јаремчу: Водопад Пробиј и пијаца сувенира - Стена Слон - Водопад „Девојачке сузе“ - Стаза Довбуша у Јаремчу - Гора Маковица. Ако нигде нећете пешачити осим на Довбуш, може се стићи за 1 дан. Ако будете шетали, ова рута може да се развуче на 2 па и 3 дана (истина, уз Ворохту, Женецки Гук и Буковел).

Водопад Пробиј и пијаца сувенира налазе се на једном месту и посећују се нераздвојно једно од другог. Паркинг је поред пијаце сувенира, где нађете места - ту смо и стали, бесплатно. Мада овде нема нарочито шта да се ради. Водопад у свој својој максималној лепоти је на фотографији испод... Природа је лепа, али то назвати водопадом је стварно смешно! Време посете 20 минута. Затим идемо до следеће локације.

Стена Слон - ништа необично, али ако немате шта да радите, можете свратити. У подножју стене тече планинска река. Опет се можете десетак-петнаест минута дивити природи) Оријентир - стена на самој води. Тамо је приватни сектор, паркирајте где нађете, а до воде треба пешке око 15 метара - ту је и најбољи видик.

Водопад „Девојачке сузе“ (и мало даље „Мушке сузе“) - оријентир је ресторан Ведмежа гора и зоолошки врт. Тамо постоји бесплатан паркинг и одатле пешке идемо по путоказима до водопада. Узгред, џипом се опет лако може доћи до водопада, што и саветујемо. Квадовима овамо не саветујемо да долазите - неће бити ВАУ ефекта и адреналина, бачен новац) Пошто успут нема шта да се гледа, рута је досадна... То што је суза мало - то је, наравно, добро, али ово би требало да буде водопад... Опет обичан слап планинске реке. До водопада „Мушке сузе“ нисмо ни ишли, јер је још мањи од „Девојачких суза“. Пешке треба ходати у једном правцу од паркинга 2 км. Ако немате шта да радите, шетајте, али не очекујте погледе, а поготово пуноводни водопад) Шетња траје око 1,5 сат. На повратку можете јести у украјинском ресторану „Ведмежа гора“. Ако раније нисте били у ресторанима, можда ће вам се и свидети) Све је прилично слатко, али уобичајено! Цене су средње, ближе високим. Али да будем искрен, храна у Силпу (Камјанец-Подилски) је потпуно иста, само 3 пута јефтинија! Ни бануш ни бограч, ни дранике немају посебан укус, а вареници су уопште одвратни! Зоолошки врт, опет - животиње у „кавезима“ - то је за љубитеље, или ће се свидети деци)

Стаза Довбуша у Јаремчу (не мешати са стенама Довбуша код села Бубниште, такође Ивано-Франкивска област) - стаза почиње од улице Свободе, оријентир хотел „На стежці Довбуша“, тамо на улазу су тезге са сувенирима. Улаз је око 40 грн/особи у радно време, ван радног времена - после 19 часова увече и рано ујутру - бесплатно) Успут ће бити стена, али то нису оне стене које су свуда на сликама. Цела стаза је кружна, око 2,5 км - око 1 сат шетње пешке. Овде ничим не можете проћи, само скакати пешке по каменчићима. Стаза је прилично пријатна, али опет без нарочитог одушевљења. Посећивати само ако сте у близини. После 1,2 км од улице Свободе, следећи путоказе, долазимо до стена на којима стоји показивач за гору Маковица. Тј. одавде се лако може прећи на стазу на Маковицу. Заблудити се нигде не може, водич није потребан! Свуда је пуно људи и цела стаза је маркирана. Успон иде једном стазом, силазак другом, што је веома згодно - и људи не сметају и погледи су мало новији)

Гора Маковица - могућ је пешачки успон и успон на квадовима! Пешачки успон и успон на квадовима иду различитим рутама и из различитих делова Јаремча. Пешачки је наставак Довбуша, а успон на квадовима ће вам показати водич. Свако треба да се провоза на квадовима, а на квадовима по планинама - они који траже адреналин и авантуру) Поготово се то односи на успон на гору Маковица - стрми успон по камењу клизавом од кише, по текућој глини и просто до точка у блату!!! Вреди тога - ВАУ осећања! По кишном времену не жели сваки водич овамо да вози. Пристали су да нас возе једино момци из „Изнајмљивање квадова Адреналин Јаремче“. Остали су говорили да је пут јако размекшан) На крају су то најлепши утисци у Јаремчу - ради тога заиста вреди овамо доћи!!! Гора Маковица је дивна! Са њеног врха Јаремче изгледа као сеоце са слатким кућицама) Овде се дише пуним плућима - слобода и снага природе, снага Карпата! Савети у вези са изнајмљивањем квадова: за Маковицу је боље узети јачу справу и обавезно са серво-управљачем. Вожња у оба правца траје 2 сата. Цене изнајмљивања почињу од 900 грн/сат, али то ће бити стари квад, без серво-управљача и снаге 450. Боље је узети снаге 800 и са серво-управљачем, али то ће коштати 1300 грн/сат. Зато ћете се возити и нећете бринути да ће вам мотор негде стати. Возите се на свом кваду иза инструктора, који на свом возилу показује пут. Обратите пажњу да ће вам у изнајмљивању дати одела против блата, али она пропуштају воду! Ако пада киша, бићете потпуно мокри. Кабаницу треба сами обући...

На врху Маковице такође има где да се прошета и ужива у погледима. Панорамске фотографије испод уопште не преносе атмосферу тог места) Горе се буквално лакше дише и осећа се атмосфера мира!

Водопад Женецки Гук - „згодно“ је посетити га на путу ка Буковелу. До њега се може пешачити 4 км или цео пут возити аутомобилом, истина, седан тешко да ће проћи. Кросовер ће полако, али стићи до водопада) Може се узети и локална атракција - возе вас локални џипови (не мешати са џиповима из Арапских Емирата). Ми нисмо желели да идемо пешке и догурали смо до врха својим аутомобилом. Људи су долазили докле „им живци дозвољавају“, остављали аутомобил и ишли пешке) Пут је заиста веома специфичан, камење у блату и води... слабо уживање! А ићи по њему пешке, још по киши - уопште није комилфо! Кише су у том региону чести гости... Приступ водопаду се плаћа, око 100 грн. Погледа успут нема, а и сам водопад је, искрено, тако-тако, али људи има као пчела на цвећу, или мува на г....) Другим речима, ако пролазите, возите се у Буковел) Узгред, ни у месту Ворохта нема шта да се ради, мост не вреди ваше пажње.

Буковел је права бајковита земља лети и зими!

Овамо можете доћи на шетњу, а можете и да се настаните и уживате у локалној атмосфери! Нека овде није јефтино, али је заиста лепо! Пут ка Буковелу пролази кроз високе смреке - то је бајковито лепо! Овде и лети ради централна жичара бр. 2. Цена око 150 грн./особи у оба правца. До 2021. године то је била најбоља забава овде, али сада се појавила мега атракција - родељбан „Speed Fun“, другим речима, америчке планине од 1,5 км! Цена је око 800 грн. за двоје само при спусту наниже. Налазе се поред жичаре бр. 2, али до њих треба пешачити узбрдо, или се жичаром може попети до врха, а одатле спустити родељбаном, као што смо и ми урадили. Удвоје у једној кабини можете се провозати ако је ваша укупна тежина до 150 кг.

Даље на рути су нам биле Стене Довбуша у околини села Бубниште. Тамо смо били у пролазу на путу ка језеру Синевир. Узгред, док сте у овом региону, можете погледати и водопад Шипот, али ми смо га гледали већ зими. Једном га можете погледати, али други пут нам се није ишло ни лети)

Стене Довбуша су једна од најбољих знаменитости западне Украјине

Често их мешају са Јаремчем, поготово што се такође налазе у Ивано-Франкивској области. Али код села Бубниште су праве стене, до којих се може доћи аутомобилом, а онда на лицу места шетати међу бајковитим камењем! По шуми су разбацане разне фигуре од камена, које је створила природа и којима су људи дали надимке, попут Вештица, Лале и сл. Приступ им се плаћа, око 100 грн. Вози се око 4 км у једном правцу. На лицу места може се шетати од 1 сата и више. Крај је веома леп! Путоказа нема, зато постоје људи који нуде себе као водича да вам покажу сва најлепша места. Али можете једноставно шетати оријентишући се по Maps.me, где су означени сви „бајковити“ камичци) Обратите пажњу да је прилаз стенама могућ само по означеној рути на мапи испод. Других путева који би се сасвим приближили стенама нема! Са друге деонице постоји улаз, али ћете морати да идете километрима пешке кроз шуму... Ако пратите руту која је испод на мапи, стићи ћете до самих стена сасвим близу.

Стене су занимљиве по томе што се по њима може пењати, проналазити разна скривена места, а ако сиђете доле, наћи ћете се у правој густој шуми!!!

Што се тиче пута, за јул 2021. - у региону на све стране од стена - путева нема, има рупа... Ми смо после стена отишли на језеро Синевир, али нећемо никоме то саветовати 100%! До Синевира се може ићи само путем означеним на мапи испод и никако другачије!

Језеро Синевир - знаменитост Украјине

Синевирска пољана и Мижгорје - сама по себи лепа места која вреди посетити. Само језеро Синевир је, наравно, прецењено) Овде је заиста лепо, али да буде баш ВАУ, нажалост, није) Штавише, улаз до језера могућ је само радним данима, у празнике и викенде треба пешачити око 2 км. Улаз и пролаз се плаћају, око 200 грн/особи+аутомобил. Око целог језера може се обићи стазом, испадне пријатна шетња, али само на 30 минута и више тамо нема шта да се ради... Доћи и погледати свакако вреди, за разлику од истог Журавлиног језера, тамо дефинитивно нема шта да се гледа) У околини има много еко-стаза, резерват медведа и вукова. У овом региону можете преноћити један дан и ићи у Лавовску област.

Тврђава Тустањ - знаменитост Лавовске области

Налази се у Сколевском региону, тамо где су Бескиди и Журавлино језеро. Опет не треба мешати са насељем у Ивано-Франкивској области. Паркинг овде је 20 грн., а улаз око 50 грн/особи. Овамо стварно не вреди ићи специјално! Место је веома фотогенично, али не више од тога!!! Овде уопште нема шта да се гледа ни љубитељима природе ни љубитељима историје... Цела шетња око тврђаве стазом траје само око 20 минута! Стаза, узгред, иде супротно од казаљке на сату, обратите пажњу када будете размишљали куда ићи)

Лепоте западне Украјине одушевљавају и чине је правом знаменитошћу! Овај регион Украјине обавезно треба видети двапут - зими и лети) Проверено, обе сезоне су изазвале одушевљење! У пролеће и јесен велика је вероватноћа да ћете наићи на кише, зато је боље избегавати те сезоне. Једино септембар можете сврстати у лето, а мај ни у ком случају не рачунајте као лето, чак и јун буди сумње) Средином јула дању је +15-+20 и не више... У 2021. години стање путева на западу заиста је обрадовало, сада се овде слободно може возити! Наше вожње управо по областима западне Украјине (Хмељницка, Черновачка, Тернопољска, Ивано-Франкивска, Закарпатска и Лавовска) трајале су око 10 дана.