Бугарска колима 2021 - 2022

Путовање по Бугарској колима може се поделити на:

• источни део – обала од Балчика до Царева. Обала се засебно дели на 3 региона у односу на Варну и Бургас:

1. Каварна ⭐
2. Балчик ⭐⭐⭐⭐
3. Албена ⭐
4. Кранево ⭐
5. Златни пјасци ⭐⭐⭐⭐⭐
6. Свети Константин и Јелена ⭐⭐
7. Варна ⭐⭐
8. Бјала ⭐
9. Обзор ⭐⭐
10. Елените ⭐⭐
11. Свети Влас ⭐⭐⭐⭐⭐
12. Сунчев брег⭐⭐⭐⭐⭐
13. Несебар ⭐⭐⭐⭐⭐
14. Поморије ⭐⭐⭐⭐
15. Бургас ⭐⭐
16. Черноморец ⭐
17. Созопол ⭐⭐⭐⭐
18. Китен ⭐
19. Царево ⭐

• западни део – планински регион:

1. Велико Трново ⭐⭐⭐⭐⭐
2. Софија ⭐⭐⭐
3. Пловдив ⭐⭐⭐⭐⭐
4. Мелник ⭐⭐⭐⭐⭐

Шта је потребно за путовање у Бугарску колима 2021 - 2022. године?

Припрема за путовање у Бугарску 2021. године требало је да обухвати туристичко осигурање које покрива Covid-19, зелени картон и негативан ПЦР тест на Covid-19, урађен не раније од 72 сата пре преласка границе управо са Бугарском. У 2022. потребан је сертификат о потпуној вакцинацији, не раније од 14 дана од последње вакцине. ПЦР тест није потребан. Мада на царини нису тражили ни сертификат.

Такође су потребне вињете за вожњу путевима Румуније и Бугарске, срећом, електронске су – купиш онлајн и не треба их нигде лепити, као раније) Сајтови за онлајн куповину вињета:

• Румунске вињете https://www.roviniete.ro/ru
• Бугарске вињете https://web.bgtoll.bg

ПЦР тест се може урадити у Одеси и Измаилу. Лабораторија „Амбуланта породичног лекара” ради тест за 12 и 24 сата. Ми смо изабрали Одесу, па смо још могли да прошетамо 1,5 дана по Одеси. Након што смо тест урадили ујутру у 11 сати, кренули смо да откривамо лепоте Одесе. Сутрадан смо покупили резултате, одштампане са мокрим печатом на енглеском језику, од јутра до 11 сати. Затим смо отишли у Затоку, прошетали пар сати и кренули на ноћење у Измаил.

У 2022. години многим земљама одговара брзи / антигенски тест, који се ради одмах на лицу места. На аеродрому или копненој граници свуда постоји оперативна лабораторија која ће урадити „rapid test” за 15 евра, а важи 48 сати.

Сутрадан смо прелазили границу Украјина – Румунија преко трајекта Орловка - Исакча. На улазу пише „у Европу за 10 минута”))) То је мит! Украјинску границу смо прошли брзо, утовар на трајект трајао је око 2 сата!!!! Затим се заиста плови 10 минута. А онда се опет забављамо – 2 сата царине уз ред од 15 аутомобила((( Укупно, прелазак границе преко трајекта Орловка – Исакча трајао нам је 4 сата!!! (од 10 до 14 сати). Сумњива уштеда времена) Цена трајекта је 15 евра за ауто + возач и 1 евро по путнику. И овде је боље имати готовину са собом, биће брже, јер нема онлајн плаћања, терминал може да се заглави...

Зими 2021 / 2022. трајект Орловка - Исакча вози по распореду! Трајект и пролазак румунске царине трајали су 1,5 сат. До трајекта смо стигли 30 минута пре поласка 18. децембра 2021.

На интернету има информација да је транзит кроз Румунију могућ уз састављање руте кретања по Румунији – то је мит. Цариници су само проверили ПЦР тест, питали да ли идемо у Бугарску и рекли „Срећан пут”) У Бугарској је наш тест већ био стар 48 сати, а почетком маја Грчка је затворена, па су нам ПЦР тест узели на царини. Границу Румунија – Бугарска прешли смо (Вама Веке – Дуранкулак) за 7 минута. На царини су Румуни упорно тражили резервацију хотела у Бугарској или Грчкој, тамо куда идемо транзитом кроз Румунију. Пропустили су нас уз наговарање и обећања да следећи пут идемо са резервацијом. Зато је боље направити резервацију било ког смештаја са бесплатним отказивањем, одштампати потврду која је стигла на мејл и одмах отказати резервацију! „Мала ствар”, а царину је мирније проћи са резервацијом) Ми нисмо резервисали јер нисмо знали где ћемо преноћити – у Русеу или у Великом Трнову.

По повратку тест у Бугарској не мора да се ради, јер кошта 60 евра и ради се туристима само у неким сертификованим лабораторијама, углавном на северу, а на југу само у Варни. Румунија пропушта Украјинце транзитом, границе треба прећи за 24 сата. Приликом уласка у Украјину треба инсталирати на телефон апликацију „Дија вдома”, попунити поља и уз дозволу граничара притиснути старт. Почеће одбројавање времена – 24 сата да стигнете до места изолације или места где чекате резултат ПЦР теста на ковид. По доласку треба притиснути да сте на месту. Док нисте притиснули „на месту”, у суштини можете слободно да се крећете, даље тек након негативног резултата. Ми смо границу опет прешли преко трајекта Исакча - Орловка и урадили тест у лабораторији у Измаилу „СмартЛаб”. Одговор се може покупити у Одеси, а може и уопште да се не покупи, стиже аутоматски на ваш мејл и у апликацију „Дија вдома”. Апликација шаље обавештење да се може избрисати са телефона. Укупно смо границу Румунија - Украјина преко трајекта овога пута прошли за 2 сата. На границу смо стигли до 9 сати. 1,5 сат је чекање трајекта... Све су били камиони и само 3 путничка аутомобила.

Паркинзи и локална валута у Бугарској

Паркинзи у Бугарској су углавном бесплатни. Број места зависи од града. Чак и почетком маја у градовима као што су Балчик и Варна тешко је наћи место на паркингу близу обале… Паркинзи примају плаћање само у локалној валути – левовима, чак ни евре не желе да узму. У мају су многи паркинзи отворени, али постоји рампа и пише 2 лв/сат, тј. лети ће се те рампе спустити и паркинзи ће постати плаћени) Због тога је тешко предвидети колико је погодно посетити градове. На пример, на обалу Свети Влас лети ће бити тешко доћи колима...

Локалне знаменитости се такође плаћају готовином и само у левовима. Зато то имајте у виду. Готовина у еврима одговара само за плаћање смештаја, а иначе су потребни леви.

Бугарска: знаменитости и посебности

Овде, како се каже, свако по свом укусу) Музеји и споменици као да постоје, али заиста лепих места или има мало или их уопште нема. Бугарска су широке пешчане плаже. Као да је добро за одмор на плажи, али море је по боји некако не баш. У неким градовима вода је или мутна или тамна, нема азурне боје… Сама одмаралишта су некако простовата. По целој земљи веома се осећа „совјетски дух”, много је старих зграда, а нових грађевина веома мало. Додуше, у земљи су добри путеви и много је вегетације, али углавном листопадне, без четинара. Ограничење брзине овде се строго поштује – 50 у граду / 90 на путу км/х, јер саобраћајци вребају управо у жбуњу! На путу стоји само статив са радаром, а аутомобил са патролом крије се иза дрвећа, којег у земљи има веома много. Мада су сами људи и возачи веома срдачни и стрпљиви. На путевима нико уопште не јури! Нико не труби и стрпљиво чека док ти оклеваш пред скретањем. Сви се труде да пропусте једни друге.

Смештај у Бугарској је у виду хотела и стамбених комплекса са апартманима. Изнајмити тек тако једва да ће се успети, боље преко сервиса за резервације, попут Букинга. Власници апартмана овде често нису Бугари. Ми смо, на пример, живели у апартманима комплекса Форт Нокс (Свети Влас), чији су власници били Енглези који су у истом комплексу имали још 7 станова.

Свраћали смо на ручак у кафиће у Варни, тик уз обалу, и у Несебару у старом граду. Храна – ништа посебно... Бугарских јела нема, за разлику од северне Бугарске. Сва јела су обична, а морски плодови, попут дагњи, су тако-тако по укусу... А ето у кафићу обичног изгледа у Великом Трнову има јединствених бугарских јела, прсти да се оближу)

На интернету сви пишу о срдачности Бугара. Овде се слажем, али они очигледно имају остатке совјетског наслеђа... Ако се у Бугарску дође после Француске, контраст ће бити запањујући. Папуче у собама и апартманима нигде нисмо нашли, иако је углавном свуда на поду плочица, која је напролеће ледена... Сапуна или нема уопште, или 1 комад за купатило и кухињу. А још је занимљивији шампон у брендираној бочици – садржај се на 2/3 састоји од воде, а одозго је сипан сам шампон... Исто је и на самоуслужним перионицама аутомобила. Притиснеш дугме „detergent”, а лије вода и сааамо мало-мало веома лагане, неприметне пене)

Које одмаралиште у Бугарској изабрати? Шта видети на југу Бугарске?

Ми смо се сместили у Светом Константину и Јелени, али је боље у Златним пјасцима. Одатле смо ишли у шетње – од рта Калиакра (Нос Калиакра) до града Варне. Следећа тачка био је Свети Влас – одатле смо се возали од Елените до Бургаса. Затим смо се преселили у Созопол и разгледали преостали део обале Бугарске.

Рт Калиакра – живописна стрма обала и срушена древност

Љубитељи историје и старина овде ће мало шта видети, само рушевине у нивоу земље. А љубитељима природе свакако вреди навратити. Погледи личе на Атлеш (рт Тарханкут) у Украјини. Не ради ваљда непрекидно. Мада рампе нема. Можда је до 8 и после 20 улаз бесплатан) А иначе на прилазу стоји дечак и узима 3 лева или 1,5 евро за 2 особе. Плаћање само готовином, кусур само у левовима. Време посете знаменитости је 30-50 минута ако је веома лагано и уз фотографисање свега унаоколо. Паркинг постоји поред самог рта, али...веома је мали и овамо је боље долазити и одлазити пре 12 сати. Ми смо одлазили око 12:30 и паркинг је почео да се формира далеко дуж пута, а ка рту је кренуо огроман број аутомобила...

Каварна – насеље неподобно за одмор које не заслужује вашу пажњу.

Цело насеље стало је на фотографију. У стварности је место много тужније и мирише на муљ. То је место за рибаре. Плажа овде нема.

Балчик – то је већ град-одмаралиште

Вреди га посетити, макар да бисте створили властито мишљење. Плажа овде „нема”, оно што постоји тешко је назвати плажама. Постоји дуга шеталиште са кафићима уз саму воду. Продавница уз воду нема много. Погледи су онако, у зони одмора је лука… Овде је боље увече, када засветле сви кафићи. Уопште, град је погодан искључиво за вечерњу шетњу и вечеру у кафићу. Људи има много, а градић није велик. Почетком маја овде смо тражили паркинг… Додуше, нашли смо и бесплатан, и скоро уз воду) Овде, узгред, постоји знаменитост – ботаничка башта и палата. Ко раније није посећивао ништа слично, вероватно треба навратити) Почетком маја град већ живи пуним животом, као у јеку лета)

Тврђава Овеч – знаменитост Бугарске, доступна у региону Варна, тачније у граду Провадија. На сат вожње, на пример од Балчика. Од тврђаве је остало „само понешто”, али погледи са древних рушевина се пружају величанствени, веома слични погледима на Чуфут Кале у Бахчисарају (Крим). До тврђаве се може допрети са западног улаза (са стране града Провадија) и источног (са стране шуме). Према коментарима, западни успон иде цивилизованијим степеницама. У граду свуда има путоказа ка тврђави. Још један оријентир је ресторан Овеч, одмах иза њега је бесплатан паркинг, најближи степеницама. Иначе је паркинг доле у граду, па ћете се морати пењати до благајне и улаза. Улаз кошта 4 лв/особа. Када се попнете горе, можете одмах ићи ка мосту, јер удесно води стаза, али погледи су исти као лево, осим што је десно на крају гробље. Кренувши удесно, долазимо до мостића, преко њега се може доћи до сеница, али погледи су и ту исти као код мостића)))

У Провадији постоје и Чудне стене – лепа знаменитост према фотографијама са интернета.

Албена – град хотела, одмаралиште са огромним пешчаним плажама

У суштини, то је град-парк, који се састоји од хотела и супермаркета. Приватног смештаја овде нема. Све би било добро да све то изгледа лепо. А овако, никаквог пејзажног дизајна, све је зелено, али у совјетском стилу… Улаз у град је кроз рампу – 5 лв дневно или 30 минута бесплатно. За 30 мин стигли смо да погледамо обалу и одемо својим путем. Плаћате у суштини паркинг у граду, јер је даље бесплатан. У суштини, овамо чак не мора ни да се иде у шетњу. Нема шта да се гледа. Таквих плажа има много и у другим занимљивијим градовима Бугарске. Почетком маја овде се људи срећу појединачно)

Кранево – одмаралиште-село)

Другачије се не може назвати. Личи на Кириловку у Украјини или на косу у Бердјанску) Плаже су пешчане и огромне. Почетком маја у граду нема никога, ни људи, ни аутомобила. Све продавнице су затворене, град је још у зимском сну. Овде је изгледа смештај само код приватника, па ће сигурно у сезони овде бити јефтино. Тј. ко воли плажу и јефтино – у сезони свакако овамо) У шетњу овамо уопште не вреди ићи!

Златни пјасци – право одмаралиште Бугарске

Овде има све – плаже су веома широке и лепе, шеталиште са кафићима и продавницама, шеталиште уз саму воду, развијена инфраструктура… Прва линија су хотели, али су све плаже јавне. Почетком маја живот овде тек се буди. Шеталиште је за сада отворено 30%. Људи су се разлили по граду и шетају само појединачни примерци) Центар шеталишта – оријентир су панорамски точак и локални Ајфелов торањ. У овом региону постоји још једна знаменитост – стеновити манастир Аладжа. Са пута постоји скретање ка њему, на лицу места је паркинг, а од паркинга степенице око 200 м. Улаз се плаћа 5 лева / особа, ми нисмо ишли јер смо видели фотографије са интернета. Погледи успут су такође онако, осим ако људи раније нису видели планинске пејзаже)))

Свети Константин и Јелена – одмаралиште а ла совјетски савез

Плаже постоје, али у деловима и нису велике. Шеталиште постоји уз воду, али је суморно и једноличо, без инфраструктуре уопште. Не вреди долазити овамо посебно ради шетње. Прва линија се састоји од хотела. Тј. ако се негде изнајмљује, на плажу се само вози, а да ли ће у сезони бити паркинга? Најзанимљивије је овде седети на пристаништу и дивити се мору.

Варна – то је прави град, у смислу велик и бучан)

Варна је наравно одмаралишни град, али није за свакога. Веома личи на турску Анталију. Дуж плажне линије овде се простире шеталишни Приморски парк. Дуж воде постоји шеталиште. Развијена инфраструктура, има јефтиног приватног смештаја, лепа велика плажа))) Све као да је супер, али…нема удобности! То је град, почетком маја овде су гужве света! Свакако вреди га посетити, а онда већ ко како воли. До плаже је свакако далеко ићи, јер ће пут водити кроз парк, то је најмање. Узгред, прозирност воде овде је сасвим солидна) Да ли га путници треба да посете? Велико питање)

Бјала – село одмаралишног типа)

До плаже је далеко ићи, прилаза у сезони нема. Овамо уопште не вреди долазити. Мада су плаже као и свуда по Бугарској – чаробне)

Обзор – није далеко одмакао од Бјале, али је смештај овде већ презентабилан и већ се може назвати одмаралиштем

Плажа изгледа лепо. Као да има где да се прошета 30 минута) Посебно овамо наравно нећемо саветовати да се долази...

Елените – одмаралишно насеље апартмана и уских плажа

У суштини нема где да се шета, само на територији свог комплекса, мада су и они велики) Лепо је одавде прошетати саму плажу до почетка насеља Свети Влас, тачније до плаже комплекса Форт Нокс. Крајолик је овде већ леп. Тј. не вреди посебно долазити овамо, нема шта да се гледа.

Свети Влас – елитно одмаралиште са лепим погледима, али су плаже по мерилима Бугарске за 3-)

Као варијанта, може се сместити у апартманима Форт Нокс (то је крај насеља Св. Влас и скоро почетак насеља Елените) – овде плаже вуку скоро на петицу, а колима се може возити у шетњу на шеталиште у рејону лучког залива са величанственим погледима и лепим кућицама! Комплекс Форт Нокс је згодан јер има сопствено двориште које је сасвим као право шеталиште уз воду! Свети Влас свакако треба посетити и оценити његову лепоту управо са пристаништа у лучком заливу.

Сунчев брег – право типично бугарско одмаралиште

Овде има све: широке плаже, смештај различитог нивоа и шеталиште уз воду. Међутим, главна улица која води до пристаништа оставља много да се пожели, тамо су сами казина и стрип клубови... Сунчев брег вреди посетити да би се разумело шта је права плажна Бугарска)

Несебар – стари град – права знаменитост Бугарске!

Као одмаралиште за одмор на плажи одговара нови део града, али плаже овде некако суморно изгледају) Стари град не одговара за одмор на плажи, а за шетње – па врхунско место! Око старог града може се обићи по горњем ободу старим уличицама са погледима на воду, а може се обићи путем око града уз саму воду! Унутра је град од старих кућица и уских уличица... Лепота! Горња шеталишна улица је посута панорамским кафићима из којих веома примамљиво мирише) Улаз у стари град иде преко мостића са млином, иза којег се треба држати лево. Ударићете у рампу паркинга – 2 лв/сат. Напролеће је паркинг бесплатан. Паркинг је огроман, пружа се до пола старог града. На крају паркинга стоји знак – бели круг са црвеним оквиром. Ако се игнорише, може се обићи стари град управо по обали) Фотографије не преносе баш чар места, али овамо свакако вреди доћи. Време посете је око 1 сата, и то ако се летимично обиђе горњи обод, а доњи колима) Излазећи из старог града, одмах иза моста скрећемо лево – то је савремени град Несебар. Може се догурати до рта, са њега се пружа поглед на стари град издалека – у једну страну и на насеље Равда – у другу.

Поморије – одлично одмаралиште Бугарске

Са једне стране су плаже, са друге шеталиште уз воду. Много смештаја у првој линији. Такође има много јефтиног смештаја, јер готово нема отмених хотела. Овамо вреди доћи путницима да прошетају шеталиштем, а осталима овамо слободно можете ићи на излежавање на плажи. Паркинг места има довољно. У мају град већ живи активним животом. Поморије се може проћи у круг уз воду. Боље је кретати се као на мапи испод, јер је на шеталишту једносмерни саобраћај.

Бургас – одмаралишни град у коме нема шта да се ради)

Тачна копија Варне, само су овде плаже – мешавина песка и земље – изгледа одбојно... Пролаз до плажа иде кроз Приморски парк. До плаже је дуго ићи. А и плаже остављају много да се пожели. Паркинг се мора тражити по 40 минута! А ово још није сезона... Да би се упознала обала, довољно је ући са стране луке и изаћи на пристаниште. На почетку града, са стране Поморија, уопште нема шта да се ради. Не саветујемо да се овамо иде посебно.

Черноморец – сеоско одмаралиште Бугарске)

Овде нема шта да се ради. Плажа није уређена, а поред је лучки залив са чамцима. Мада је обала пријатна, има чак и кафић. Насеље је очигледно јефтино, укључујући и прву линију. Али путницима овде нема шта да се ради.

Созопол – одмаралиште Бугарске

Хтело би се рећи копија Несебара, али то није тако. Ако говоримо о фотографијама, Созопол је много фотогеничнији, а по угодности и жељи да се њиме прошета – Несебар побеђује! Стари град Созопол је некако депресиван и није леп изнутра. Стари град се може обићи у круг по врху за 1,5 сат. С плажама је, по мерилима Бугарске, овде баш слабо) Овамо свакако вреди доћи, али не треба очекивати вау ефекат. Нема смисла настанити се у старом граду. Боље је сместити се у апартманима са погледом на стари град. До њега се иде 10 минута лагано.

Дјуне, Приморско, Китен, Лозенец, Царево – то су мала и веома мала „села-одмаралишта”

Сви они су смештени даље од Созопола. Местимично базе, кампови, а негде и хотели. За јефтин одмор на плажи насеља одговарају, али за путнике уопште не одговарају. Ми смо прошли од Созопола до Царева управо по обали. Намерно смо возили 30-40 км/х, залазили у сваки кутак – тако као да смо шетали) Нема шта да се гледа, све је суморно.

Какву храну тражити у Бугарској?

Оријентишите се на називе: шкембе чорба, куфтенца, задушено пилешко филе, крехки телешки, гувеч, суджук, каварма итд. У суштини, то ће сва бити јела од меса. Имају величанствена јела са динстаних 5 врста меса са луком и поврћем, величанствене сосове као фил за месна јела. Локална храна је веома укусна и сита, порције су велике, углавном за 2 особе.

Софија – главни град Бугарске и тиме је све речено

У самом граду нема шта да се ради, ако нисте љубитељ гужви... А ево планина Витоша – то је лепа природна знаменитост. Град је скијашко одмаралиште. Међутим, чак и путницима има шта да виде. Прво, ко воли планинарење, то је планина Витоша – погледи, природа и гомила стаза за 5+!!! Стазе су све утабане због развијене мреже жичара. Само у мају жичаре већ не раде, сезона је завршена) Колима се може попети цивилизованим путем веома високо, скоро до врха Црни врх (Черни-Врх). Даље стазе од топећег снега или земљани аутомобилски пут од снега и блата. То је у мају, у јуну већ ће се моћи шетати по сувом, али...већ ће сунце пржити)

Може се стићи до рампе по мапи испод и затим ићи пешке по путоказу ка жичарама 5, 12, 13. Тамо ће бити клупа на пропланку са величанственим погледима на Софију. Успут на Витошу колима нема нарочито погледа и видиковаца, осим можда на самом дну у подножју насеља. Унаоколо је много шуме. За посету Витоши колима довољно је пар сати (до 3 сата уз лагани релакс) и може се ићи даље у Пловдив, на пример ако идете из Великог Трнова. Ноћење у Софији није целисходно.

У мају у подножју планине Витоша бује зеленило, а врхови су још у снегу, али већ теку потоци и дрвеће чека свој час да пупољци пупе. Доле су фотографије снимљене са разликом од 30 минута)

Близу Софије, на сат вожње, налази се још једна јединствена природна знаменитост Бугарске – 7 Рилских језера. Још ниже је град Мелник са својим стенама. У другу страну – стене и тврђава Белоградчик.

Мелник – мали градић и огроман бисер Бугарске

Налази се сасвим близу границе са Грчком и туристи не долазе овамо тако често, а џабе! Мелник свакако треба посетити, да бисте у потпуности осетили бугарски колорит и пробали локалну храну. У овом малом граду има све – природе, архитектуре, знаменитости, кухиње и доброг смештаја! Настанити се треба у самом срцу градића. Цео градић се састоји од старих кућа, али у центру је посебно чаробно. Били смо овде уочи Божића. Недостајало је снега, али је у ваздуху ипак лебдела атмосфера чаролије) Људи је било премало и зато је било помало суморно) Зато је пуно паркинг места и нема гужве радозналих туриста. Лети људи пишу да паркирају ван града и иду пешке. Град се овде у суштини састоји од једне улице) На мапи испод је означен регион центра, ту се може и сместити и по стрелицама доћи до краја улице и свих кућа. Успут ће бити локална знаменитост Кордопулова кућа. У суштини, оријентир је ова кућа. Биће с леве стране и идемо даље, пут иде удесно. Биће путоказ за манастир Света Богородица Спилеотиса и 300 степеника навише. „Virgin Bogoroditsa Spileotisa” – место моћи и величанствена видиковац на цео Мелник! То је најбоље место за посету после пријатног центра градића. Одавде се пружа панорама на Мелничке (Мелнишки) пирамиде – глиновито-пешчана снежно-бела брда! Место је веома лепо и атмосферично. Више од једног дана овде наравно нема шта да се ради, али на ноћење се може остати и уживати у вечерњем сјају града. Узгред, за љубитеље планинарења овде постоје симпатичне стазе по врховима.

Пловдив – мада пилав овде не праве, град због тога није ништа мање занимљив)

У самом граду и околини сабране су праве знаменитости Бугарске. Зато се за њега може издвојити чак до 2 дана, ако не волите брзо да шетате) Ако сте пак издвојили само 1 дан за Пловдив, онда се може почети са рутом 2 (почевши не касније од 10-11 сати) а затим рута 1.

Рута № 1 – брдо Небет Тепе (стари град и тврђава Палдин, видиковац, античко позориште), брдо Бунарџик (врх – споменик „Аљоша”) – најбољи видиковац Пловдива

Најпре, то је наравно стари град Пловдив који се, као и Велико Трново, налази на три брда Џамбаз Тепе,  Небет Тепе и Таксим Тепе. Управо се стари град налази на брду Небет Тепе. У стари град пуштају само са пропусницама. Зато стајемо на плаћеном паркингу 2 лв/сат и идемо у шетњу. Прво идемо лево до видиковца (срушена тврђава Paldin),одатле се пружа леп поглед на историјски центар Пловдива и брдо Бунарџик са спомеником „Аљоша”, затим у кругу идемо удесно уличицама старог града до античког древног позоришта. Сам стари град се не одликује угодношћу, нема много шта да се ради, само да се дође до позоришта) Античко позориште је такође за познаваоце... Улаз 5 лв/особа... Мада се преко ограде може направити фотографија. Обратите пажњу да се у позориште може ући само са стране старог града.

Затим идемо до брда Бунарџик, паркирамо у подножју и идемо  навише пешке) Не плашите се, није тако тешко као што изгледа одоздо. Приближно као попети се на 10. спрат) Можете ићи стазама и степеницама, а можете „централним” путевима. Погледи се отварају на апсолутно цео Пловдив, укључујући и у даљини брдо Небет Тепе, одакле смо управо дошли) На мапи су стрелицама приказане могуће руте. Испрекидана линија је управо шетна стаза, а пуна линија је стаза кроз траву и гомила степеница, али зато брзо) Боље је попети се стазом лево, а спустити се шетњом, уживајући у погледима успут са десне стране. У ствари све стазе тамо воде горе)

Минимално време за руту №1: 2-3 сата.

Рута №2 – Асенова тврђава – стеновити феномен Чудни мостови (Marvelous Bridges)

Ова рута подразумева вожње по околини Пловдива, тачније регион Асеновград и Родопске планине на југу Бугарске. Време за разгледање је од 4-5 сати. Из Асеновграда пут је један, на мапи испод је означено рачвање.

Асенова тврђава налази се одмах иза града Асеновград, на њега се и пружа поглед са тврђаве. Тврђава се види још са пута. Може се допрети колима, паркинг је сасвим близу, али само на 5-7 места за 2лв/сат. Други морају да траже места ниже или више и иду пешке, али зато бесплатно. Улаз у тврђаву је 4 лв/особа и никако другачије. Код нас су одбили да узму евре, терминала нема. Мењали смо евре по превисоком курсу код продавца сладоледа) До тврђаве треба попети пар степеника, а најбољи поглед је са самог врха.

Стеновити феномен Чудни мостови (Чудните мостове) – то је права јединствена знаменитост Бугарске и може се сврстати међу најневероватнија места на свету! Може се стићи колима чак до крајње тачке. Пут је наравно забаван) Прво ће бити серпентина са 2 траке, затим пут са 1,5 траке, а затим и са целом 1 траком са рупама) Брзину нигде нећете моћи да развијете, али тако је још боље – погледи плене. После силаска са двотрачног пута, пут иде кроз заиста чаробну шуму!!! Чини се као да си упао у бајку. Сами мостови су кулминација те бајке. Никакве фотографије и видео снимци неће пренети размере виђеног. Овде је све бесплатно.

Паркирамо у залиску поред кућица и одмах идемо по путоказу ка мостовима. То ће бити лево од паркинга. Спуштамо се управо доле. Лево ће на врху бити зелена ограда, до ње ћемо се касније попети. Када сиђемо доле, видимо ах и ох)) Испод моста се може проћи, али даље нема много смисла ићи. У близини нема више погледа. Може се такође сићи до саме воде и дрвеног мостића. Одатле су такође лепи погледи. Затим се пењемо горе и пузимо уз зелену ограду још више. Долазимо до видиковца №1. Даље саветујемо да наставите руту десно у дубину шуме, тамо постоји стаза навише. Овом стазом кроз шуму прелазимо на супротан видиковац №2. Одатле спуст води директно до паркинга.

Сасвим близу) налази се још једна природна знаменитост Триградска клисура у Родопским планинама.

Ако се подвуче црта, онда је Бугарска земља излежавања на плажи. Ко воли песак, много песка...))) Планина на истоку нема, на западу нема мора) Вода се не одликује ни топлином, ни бојом, ни чистоћом. Знаменитости је помало и могу се успешно разгледати када се путује транзитом у Грчку или Италију) Цене по земљи су буџетске. Нешто подсећа на Албанију, када има пуно локалних туриста. Одмор на плажи нешто подсећа и на одмор у Украјини, попут Одесе, Арабатске стреле, Затоке итд.